Dejvid Foster Volas: Male bezizražajne životinje
Dejvid Foster Volas jedan je od onih autora koje obeležavaju kultni status i kontroverzna podeljena mišljenja, što je verovatno doprinelo i mom ambivalentnom odnosu prema njemu: odavno želim da ga čitam, ali istovremeno i dugo odlažem bojeći se da možda nisam spremna za taj poduhvat. Dugo čekani prevod njegovog najobimnijeg romana Beskrajna lakrdija koji nam je od nedavno dostupan ponovo je podstakao kako moju radoznalost, tako i strepnju – knjigu sam, naravno, nabavila, ali još nisam započela i ne verujem da ću baš uskoro, tako da će još neko vreme sazrevati na polici sa mojom odlukom da je konačno pročitam.
Imate li i vi neka tako monumentalna dela od kojih pomalo zazirete uprkos velikoj želji da se u njih upustite? Na mojoj listi to je dugo bio Uliks, međutim, pošto sam to iskustvo konačno proživela uz mnogo zabave i strpnjenja (o tome ću možda nekom drugom prilikom), Beskrajna lakrdija zauzela je poziciju the knjige koja na mojoj čitalačkoj listi predstavlja sledeći veliki poduhvat.
No, da se vratim na Dejvida Fostera Volasa – rešila sam, dakle, da se upoznam sa njegovim stvaralaštvom kroz kraće forme pre nego što se upustim u kompleksni svet Beskrajne lakrdije, pa sam odabrala zbirku priča Devojčica neobične kose. Malo je reći da sam već nakon prve pročitane priče u knjizi Male bezizražajne životinje stekla utisak zašto nemali broj čitalaca i kritičara ovog pisca smatra jednim od najvećih umova kraja 20. i početka 21. veka. Naravno, ne tvrdim da se nužno slažem sa tom ocenom, već da je razumem. Nakon prve tri ili četiri priče imala sam već toliko pitanja i tema za razmišljanje i potrebu da ih sa nekim podelim da sam jednostavno morala ovu knjigu da odaberem za diskusiju na jednom od narednih susreta čitalačkog kluba. Tokom daljeg čitanja shvatila sam da je čitava zbirka ipak preobiman poduhvat za jedan razgovor, tako da verujem da je bolje rešenje da se fokusiramo na jednu priču. To me posebno raduje jer ćemo moći da se posvetimo detaljnijem tumačenju nego što je to slučaj sa romanima. Naravno, ako želite da pročitate ili ste već čitali zbirku u celini ili druga Volasova dela, pozvani ste da doprinesete poređenjima ili osvrtom na opus koji poznajete.
Susret će se održati u sredu 13. novembra u 18h na našem starom mestu – u Biblioteci “Sveti Sava” u Zemunu. Sigurna sam da vas odabrana priča neće ostaviti ravnodušnim i jedva čekam da je zajedno tumačimo i razmenimo utiske.
Odlučila sam da od sada najave za okupljanja u čitalačkom klubu objavljujem na ovaj način – kao zasebne blog postove, umesto na statičnoj stranici kao što je to do sada bio slučaj. Tako ćete svi vi koji niste na društvenim mrežama (vas otprilike dvoje ukupno :)) moći blagovremeno da saznate sve novosti. Usput ću se i ja motivisati da tim povodom napišem koju reč više od šture najave i osnovnih informacija, pa ko zna, možda se vremenom vratim i češćem blogovanju, kad se već retro hobiji i stari zanati vraćaju u modu.
