Slučaj komedijant hteo je da prva knjiga o kojoj ću pisati detaljnije utiske bude ona koja mi se baš i nije dopala. No, od nečega se mora krenuti, a čini mi se da je lakše objasniti zašto vam se nešto ne sviđa nego obrnuto, pa je možda ova knjiga odlična za probijanje leda. Dakle, Dvopolna imena belgijske književnice Ameli Notomb bila je prva knjiga koju sam pročitala u novembru, i od koje sam odlučila da počnem da vodim dnevnik čitanja, koji me zatim podstakao i na pisanje bloga. Tako da, ako ni zbog čega drugog, ovoj knjizi idu zasluge za to. 🙂

Ovaj roman se nekako “idealno” nadovezao na poslednji pročitan u oktobru neposredno pre njega, a to je Smrtni ishod atletskih povreda Milice Vučković, o kome nisam planirala detaljnije da pišem, ali mi se poređenje ipak spontano nameće, tako da ću se na njega samo kratko osvrnuti. Ovi romani imaju nekih tematskih srodnosti, i biće zanimljivi svima onima koji poput mene prate i interesuju se za temu nasilja prema ženama, kao i za primere njene obrade u književnosti. Ipak, ova dva romana potpuno su različito napisana. Smrtni ishod… je stilski vrlo neujednačen, sa ponekad preterano banalnim i patetičnim rečenicama koje teraju na prevrtanje očima, ali i sa upečatljivim i izvrsnim poentama zbog kojih verujem da treba da ga čitaju svi koji žele bolje da razumeju kompleksan fenomen manipulativnih nasilnih odnosa.

Sa druge strane, stilu Dvopolnih imena se može zameriti mnogo toga, ali ne da je neujednačen. Štaviše, pre bi mu se mogla zameriti preterana “ujednačenost”, ako je to uopšte validan epitet. Izuzetno štur, sveden, hladan, precizan, čak suvoparan – stil je po mom utisku ostao nekako beživotan, kao da nisam čitala čak ni novinsku vest već samo nekakav koncept za budući roman. Verujem da je to možda bila i namera autorke, mada joj baš ne nalazim umetničko opravdanje, pa kontrast između opisanog stila i burnog i dinamičnog sadržaja nije baš ostvario neki značajan efekat. Pripovedač govori potpuno istim bezličnim jezikom kao i svi likovi, što takođe opovrgava pretpostavku o mogućoj autorskoj nameri. Ipak, priča je dobra u smislu zapleta, ali je po mom mišljenju morala biti bolje razvijena, kao što su razvijeniji morali biti i sami junaci – ovako su uglavnom neupečatljive figure bez neke osmišljene i svestranije osvetljene karakterizacije.

Ono što mi se posebno dopalo u ovom romanu jesto to što ženski likovi u priči, iako bi na prvi pogled trebalo da su suprotstavljeni kao suparnice, istrajavaju u svom prijateljstvu nezavisno od muškarca koji ih je povezao. Glavna junakinja je izmanipulisana žrtva izuzetno odvratnog, psihopatski osvetoljubivog muškarca, čija osujećenost ide dotle da je čitav svoj život, karijeru, pa i odabir supruge, gradio da bi dokazao uspeh ženi koja ga je u mladosti ostavila. Verujem da vam to dovoljno govori o zaista zanimljivom zapletu romana, ali nažalost, kao što sam pomenula, ispripovedan je kao nebitna vest u novinama ili prolazni trač pa priča ostaje bez snage.

Najviše potencijala imao je lik ćerke, ali nažalost, umesto izuzetne, samosvesne, snažne junakinje koja uprkost roditeljskoj zanemarenosti izrasta u pobednicu – ostala je samo bleda senka. Sve njena patnja zbog očeve mržnje, depresija, asocijalnost, a zatim profesionalni uspeh i podrška majci – deluju ravno i nemotivisano.

Za kraj bih se kratko osvrnula na naslov dela. To što glavni likovi nose zaista “dvopolna” imena svojstvena u francuskom jeziku i muškarcima i ženama – Klod, Dominik, Episen – moglo bi da usmeri tumačenje na princip preokretanja rodnih odnosa i uloga, žensko preuzimanje moći i muško propadanje, što zaista jesu odlike radnje romana. Međutim, moj utisak je da je ova ideja ostala slabo razrađena na nivou neuspešnog pokušaja duhovitosti, da ne kažem propale fore.

Nadam se da su vas moji ne baš pozitivni utisci bar malo zainteresovali za Ameli Notomb, koja ipak uživa veliku popularnost i reputaciju jedne od značajnijih savremenih evropskih književnica. Moju radoznalost pobudili su njen intervju u okviru RTS-ovog serijala posvećenog savremenim piscima, Bookvalisti, kao i naravno njen pomalo ekcentričan izgled prisutan na koricama njenih knjiga. Roman o kome sam pisala dostupan je kod nas u izdanju Čarobne knjige. Možda vaši utisci budu sasvim drugačiji, pa se radujem unapred da ih čujem!