Blogmas

Godina 2021. u knjigama

Moram da vam priznam da mi malo ide na živce kada u decembru većina knjiškog sveta po internetima krene sa rezimiranjem godine. Međutim, iz puke radoznalosti pre neki dan kliknem i ja na opciju Year in Books na Goodreads-u, i imam šta da vidim – neki podaci su me iznenadili, neki zabavili, a neki i nasmejali. Zbog toga sam odlučila da sa vama podelim svoju “godinu u knjigama”, ali da napravim neku vrstu proširenog i dopunjenog izdanja u odnosu na ono što nudi GR, pa da dodam i neke svoje kategorije.

Najpre da se kažem da sam u ovom trenutku pročitala 9585 stranica i to u 38 knjiga, što su za mene prilično nebitne brojke, o čemu sam već pisala, ali eto, samo ih navodim kao interesantan podatak koji će možda vama nešto značiti ako meni već ne znači ništa. Da vidimo šta još kaže GR:

Prosečna dužina knjiga pročitanih u 2021. iznosi 252 stranice, tako da izgleda da sam malo bežala od obimnijih knjiga, a da toga nisam ni bila svesna. Potrudiću se da naredne godine to ispravim i latim se bar nekog od velikih poduhvata koje dugo odlažem.

Prosečna ocena koje sam davala knjigama iznosi 3,3 što opet ne znači apsolutno ništa s obzirom na to da u poslednje vreme većinu knjiga ostavljam neocenjenim. Ne znam za vas, ali meni je prosto nelagodno i teško da odaberem ocenu od 1 do 5 i da svoje utiske prevedem u tako jednostavan brojčani sistem. Činjenica da je, primera radi, roman Fifty Shades of Grey najvišu ocenu dobio od 865840 korisnika ili 39% onih koji su ga pročitali govori dovoljno o relevatnosti ocena, tako da se na njih sve manje obazirem.

Da vidimo sada koje naj kategorije Goodreads za mene izdvojio:

Najkraća knjiga:

GR kaže da je u pitanju Floberov Novembar, što me malo iznenadilo jer da sam sama po sećanju, rekla bih verovatno da je to Bulgakovljevo Pseće srce ili Yugoslav Ane Vučković. Sve u svemu, Novembar mi je jedna od dražih knjiga pročitanih ove godine.

Najduža knjiga:

Zlatna beležnica Doris Lesing – Ovo sam odmah znala, mada sam se takođe malo iznenadila da knjiga broji “samo” 615 stranica jer je moj subjektivni osećaj 1615, pošto sam ovu knjigu čitala baš dugo i u više etapa. No, vredelo je.

Najpopularnija knjiga:

Prednosti jednog marginalca Stivena Šboskog, što me uopšte nije iznenadilo, i s dobrim razlogom smo odabrali ovaj mega hit za diskusiju u čitalačkom klubu.

Najmanje popularna knjiga:

Kajin put Milke Žicine – Ovaj podatak me malo rastužio i zaista bih volela da ova autorka, ali i ovaj njen roman dobiju više pažnje kakvu zaslužuju. Možda jednog dana nekim tekstom na blogu dam svoj doprinos ispravljanju ove nepravde.

Najbolje ocenjena knjiga:

33 sna Dragane Mokan sa prosečnom ocenom čak 4,77 – Da li ste primetili običaj autora i autorki iz Partizanske knjige da jedni drugima na GR dele petice (and I think it’s beautiful 🙂 )? E pa nije samo to u pitanju, ova knjiga je zaista vredna pažnje i drago mi je da su GR korisnici to prepoznali.

A sada da pređem na neke svoje izmišljene kategorije koje će vam možda biti interesantne:

Najprotraćenije vreme

Krećem od najbolnije teme i napominjem da ova kategorija nije isto što i najgore knjige, jer i čitanje loših knjiga nekad ima smisla, međutim ovde to nije slučaj. Ako shvatate na šta mislim i ako imate predlog kako bolje nazvati ovu kategoriju, slušam vas. A sad teška srca da kažem o kojoj knjizi se radi – u pitanju je roman Nisam kriva Jelene Bačić Alimpić. Ako se kojim slučajem pitate otkud ova autorka na mojoj čitalačkoj listi, razloga je više: jer sam otvorenog uma i širokijeh shvatanja te nemam predrasuda i volim da pročitam nešto novo, jer me drugarica godinama nagovara da čitam, jer je radoznalost ubila mačku, a najviše me privukla tema. Kada se radi o temi muškog nasilja prema ženama, volim da istražim i analiziram kako je ona obrađena u popularnoj kulturi, pa i u književnosti. Ali avaj, ništa ljigavije i banalnije nisam skoro čitala.

Najzastupljeniji/-a autor(-ka)

Iznenađuje me da je u pitanju Milica Vučković, čija sam oba romana pročitala ove godine. Najpre Boldvina za pominjani Brana’s book club, pa krajem godine Smrtni ishod atletskih povreda jer me privukla tema, kao što sam objasnila povodom prethodne kategorije. Po mom mišljenju njen prvi roman je ipak uspeliji, iako je drugi sticajem okolnosti dobio ogromnu medijsku i čitalački pažnju kakvu nisam sigurna da zaslužuje.

Najduhovitija knjiga

Pseće srce. Moraće Bulgakov još da se čita. 🙂

Knjiga koju sam najteže pročitala

Nabokovljeva Lolita. Koliko me je samo ova knjiga namučila, i tematski i stilski. Ipak sam srećna što sam je konačno pročitala, što se verovatno nikad ne bi desilo da nije bilo čitalačkog kluba, tako da hvala učesnicama koje su me na to podstakle.

Najduže iščekivana knjiga

Čovek u crvenom kaputu je roman kome sam se baš radovala kao i svaki put kad Džulijan Barns objavi novu knjigu. Međutim, nešto ovde nije štimalo, kao da Barns nije imao strpljenja da malo sredi rukopis pa je roman malo haotičan. Ono zbog čega volim Barnsa ipak su njegovi raniji romani.

Najdraži guilty plesure

To bi bila Norica Roberts kojoj sam se vratila nakon više od deset godina, i nisam se pokajala. Ovog puta pristupila sam joj bez predrasuda i sa više poštovanja prema njenom izbrušenom spisateljskom zanatu i zavidnoj karijeri i stvarno mi je takav sadržaj prijao u tom momentu. Roman za koji sam se odlučila je Tačno u podne, a na ovo malo grešno zadovoljstvo inspirisao me je instagram profil ¡Čitajmo!Žene.

Najneobičnija knjiga

Zvuk groma, Kim Đu Jong. Ovo je prva knjiga o kojoj smo razgovarali u čitalačkom klubu ove godine i bila mi je neobična pre svega iz aspekta korejske kulture koja je za mene bila potpuna nepoznanica, a izuzetno je bitna za razumevanje konteksta u kome se radnja dešava i motivacije postupaka glavne junakinje koju mi nije uvek bilo lako da razumem. To je ujedno i možda najveća vrednost ovog romana, s obzirom na to da mi se neki drugi aspekti nisu dopali, o čemu smo već temeljno prodiskutovali u klubu.

Najstrašnija knjiga

Okretaj zavrtnja Henrija Džejmsa. Još jedno vredno iskustvo za koje imam da zahvalim čitalačkom klubu i zbog kojeg sam se više zainteresovala za horor. Sledeća na redu za čitanje u ovom žanru moraće da bude takođe klasik koji se ne propušta – Ukleta kuća na brdu Širli Džekson.

Najgluplja knjiga

Okean tišine Katje Milej, tinejdžerski ljubić koji je toliko pun klišea i iritantnih i nelogičnih momenata da prosto ne želim ni da se prisećam.

Naj otkriće

Sandman kojeg sam ove godine započela i planiram da nastavim tu divnu avanturu, kao i Magda Sabo koju ću morati da čitam ponovo i još. <3

Naj serijal

Kako ove godine nisam uopšte čitala serijale, imam da naveden samo jedan i već bez sumnje omiljeni – a to je započeti Sandman. Osim toga, pošto sva dela Elene Ferante doživljavam kao dopunu Napolitanske tetralogije, čak mi se i rani romani čine kao nekakav začetak ovog serijala iako mu formalno ne pripadaju, pomenuću njen roman Mučna ljubav, koji mi je bio vrlo neobičan u odnosu na ostatak njenog opusa i kojim sam kompletirala sam sve Elenino što je prevedeno kod nas od fikcije. Još da pročitam Frantumalju i onda mi samo preostaje da čekam šta će sledeće da napiše. 🙂

Najnapetija knjiga

Osim Okretaja zavrtnja tu je i Vladar iz senke, triler Donata Karizija i nastavak Šaptača. Nemam naviku da često čitam trilere, ali kada se na to odlučim (uglavnom na odmoru), raspitam se i na osnovu preporuka biram najbolje, a s Karizijem nema greške.

Najnebitnija knjiga koju ću najbrže ću zaboraviti

Ne mogu da kažem da je najgora ni najgluplja, niti da joj nešto specijalno osporim, samo je nekako – ništa posebno, da ne kažem “meh”. U pitanju je roman Ovde smo svi odrasli. Eme Straub, koji sam pročitala u promotivnom periodu Eden books aplikacije na tabletu, čisto da isprobam ima li smisla dati šansu ovom načinu čitanja ili se držati ipak kindla i papira. U ovom romanu najviše mi je smetalo što je tematski smućkano sve i svašta (a umešana je i policija, što bi rekla Viki), kao sa nekakve ček liste aktuelnih tema koje nije pristojno izostaviti, a da nijedna od njih nije dublje i dostojno obrađena, pa se dobilo jedno veliko – ništa. Otprilike kao nastavak Sex and The City-ja.

Najdraža knjiga srcu mome <3

Mačkoljubivi život moje omiljene Svetlane Slapšak

I za kraj, kategorija koja vas verovtno najviše interesuje:

Najbolje knjige

Ovih dana gledam na instagramu i youtube-u druge čitaoce i čitateljke kako izdvajaju svoje najbolje knjige iz ove godine i uglavnom su to duži spiskovi i teški izbori između mnogo dobrih knjiga. Ja nekako nisam imala taj problem prilikom odabira i čim bacim pogled na spisak, najbolje od najboljih nesumnjivo lako odskaču među ostalima, tako da izdvajam samo tri:

  • Ciganin, ali najljepši Kristiana Novaka
  • Fizika tuge Georgija Gospodinova
  • Daljine Magde Sabo

Zanimljivo da sva tri naslova pripadaju “komšijskoj” književnosti, iako sam do sada zbog istog jezika samo hrvatsku književnost doživljavala kao blisku. Navedeni naslovi su ujedno i neki od mojih prvih susreta sa mađarskom i bugarskom literaturom i malo me je sramota zbog toga, tako da ću se truditi da ubuduće budem manje anglocentrično orijentisana prilikom odabira knjiga.

Toliko za ovaj post. Trudila sam se da osmislim što više kategorija kako bih uspela da pomenem više različitih knjiga i time ovaj godišnji čitalački rezime učinim potpunijim i detaljnijim. Toliko i za ovu blogmas avanturu, za koju se nadam da vam je bila bar upola zabavna koliko i meni. Ostaje mi da donesem jednu bitnu novogodišnju rezoluciju – da li da nastavim sa pisanjem bloga u narednoj godini. Život je nepredvidljiv, a godina za nama je to odlično dokazala, tako da vam neću davati nikakva obećanja za kraj. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published.