Iako je nekada važio za društvenu mrežu na kojoj se deli isključivo vizuelan sadržaj, odnosno lepe fotografije, instagram je postao mnogo više od toga. Ova platforma izrasla je, da ne kažem mutirala, u komplikovan svet koji je i ogromna prodavnica svega i svačega, i oglasna tabla odnosno prostor za reklamiranje, i izvor informacija koje se prenose brže i viralnije nego u mejnstrim medijima, pa čak i izvor edukativnih sadržaja.

Sve se to odrazilo i na svet književnosti. Književne kritike i recenzije nekada su se mogle čitati samo u književnim časopisima dostupnim uskom i specifičnom krugu ljudi, zatim su se sa internetom proširile na blogove i online portale, a sa eksapnzijom društvenih mreža najposećenija mesta za razmenu prikaza i utisaka o književnosti postali su fejsbuk i instagram.

Recenzije knjiga na istagramu posebno su zanimljiva pojava današnjeg književnog života, jer su istovremeno obeležene kako estetskim standardima, tako i težnjom da se ta prvobitna vizuelna uloga ove društvene mreže prevaziđe, pa se ispod dopadljivih fotografija često mogu pročitati manje ili više detaljni utisci o knjigama. “Bookstagram” profila je sve više, pa ne uspevam sve da ih ispratim, ali mi je interesantno da ih posmatram kao fenomen koji odražava specifičnan način percepcije književnosti u današnjem brzom vremenu.

Šta mi se dopada kod ovog fenomena i zašto uživam u skrolovanju? Pa, svi volimo da vidimo lepe slike, zar ne? Zaista ima bookstragramera koji ulažu veliki trud prilikom osmišljavanja kompozcije i kreiranje kvalitetnih fotografija. Osim knjiga, na fotografijama se često mogu videti cveće, ukrasi, specifični predmeti koji su često u vezi sa atmosferom ili temom knjige uz koju stoje. Vizuelno ugodan sadržaj svakako doprinosi popularizaciji književnosti i verujem da se mnogo ljudi zahvaljujući tome okreće čitanju, naročito među mlađom populacijom, što je, složićete se, važan i pozitivan doprinos.

Međutim, ova mreža ima i bitne nedostatke, pre svega u formalnom smislu – kako nije predviđena za obimno raspisivanje, ova platforma dozvoljava tek ograničenu dužinu teksta, što nameće pravilo sažetosti, a često i površnosti prikaza. Ipak, neki bookstagrameri ovu manu prevazilaze pa nam opet donose vrlo iscrpna tumačenja koja prenose kroz više komentara. Duži tekstovi nisu ugodni ni za čitanje, pa se nekad malo namučimo da poređamo komentare kako bismo ispratili nečiji ceo tok misli, ali kada su recenzije kvalitetne, vredne su ovog malog truda.

Pitam se zašto instagram ipak opstaje kao mesto za pisanje recenzija iako je, na primer, forma bloga mnogo zahvalnija za duže tekstove? Mislim da se odgovor krije pre svega u širokoj dostupnosti i lakoći komunikacije i građenja zajednice. Društvene mreže su odavno postale toliko važne i dominantne kao kanal prenošenja informacija da bilo koji blog ostaje nevidljiv u javnosti ako nije ispraćen i promocijom na društvenim mrežama. Tako mnogi instagram profili služe kao propratni kanal za promociju bloga, ali je mnogo više onih samostalnih koji odlično funcionišu kao nezavisno i jedino mesto gde se njihovi autori oglašavaju. Verujem da su ležernost, lakoća korišćenja i navika ono što korisnike, pa i čitaoce zadržava na instagramu – mnogo je lakše prokomentarisati neku fotografiju ili direktno odgovoriti na stori nego ostaviti komentar na blogu. Postoje čak i čitave književne diskusije koje se na instagramu uspešno održavaju i opstaju uprkos svim tekstualnim ograničenjima, a jedna od njih je Brana’s book club – čitalački klub koji organizuje Brana Antović na svom profilu i u kome sam povremeno rado učestvovala, iako sam više pristalica neposrednih susreta i razgovora uživo.

Zbog svega ovoga, instagram je postao mesto na kome se relativno često informišem o knjigama i tragam za utiscima čitalaca. Često upravo tamo otkrijem neko izdanje za koje na druge načine ne bih saznala u moru hiperprodukcije. Nova izdanja svakako domiraju, posebno zahvaljujući saradnji izdavačkih kuća sa influenserima, pa se trudim da uzimam s rezervom masovne pohvale pojedinih književnih hitova i gomilanja sličnih utisaka koji nisu uvek naročito originalni ni produbljeni. Ipak, ima mesta za sve i “reklamni” profili koji se uglavnom bave a priori pohvalama u zamenu za besplatne primerke lako se prepoznaju, tako da se različitost i originalnost ipak istaknu.

Što se tiče mog angažmana na instagramu, aktivna sam pretežno kao posmatračica i gledateljka/čitateljka, ali ne toliko i kao kreatorka sadržaja. Za fotografisanje sam prilično smotana, ili možda bolje reći lenja. Kvalitetna fotografija zahteva mnogo truda u osmišljavanju kompozicije, podešavanju odgovarajućeg osvetljenja i slično, a pre svega mnogo vežbe i prakse, a ja za to, ruku na srce, nemam mnogo vremena, ili bolje reći radije biram da vreme uložim u neke druge aktivnosti. To ne znači da zapostavljam i ne cenim taj aspekt instagrama, naprotiv, divim se ljudima koji pored čitanja i pisanja imaju dara i volje da se potrude oko fotografija. Ima, doduše, dosta i onih kojima je glavni akcenat na fotografiji dok se u recenzije naročito ne udubljuju, ali i to je u redu i svaki sadržaj ima svoju publiku.

Kada su u pitanju aktivnosti čitalačkog kluba, trudila sam se uvek da prenesem blagovremene informacije o sastancima, ali nisam vična nekoj intenzivnijoj ni promišljenijoj promociji, niti za to imam toliko vremena i kapaciteta. Tokom trajanja ovog blogmasa nastojim da svaki post na blogu ispratim i postom na instagramu i barem storijem, ali mislim da vam je na osnovu mojih fotografija već jasno da od mene ne možete da očekujete neki naročito kvalitetan sadržaj u estetskom smislu, što je u redu, jer mi to i nije cilj. Trik kojim se ponekad poslužim kako bih zabašurila nedostatak fotografskog umeća jeste eksploatacija Zlate, koja i tako voli da se mota oko knjiga, i onda fotografišem nju sa knjigom pa prikupim poneki lajk na račun njene slatkoće. 🙂

Kakva su vaša osećanja povodom instagrama? Da li više volite da čitate recenzije na ovoj mreži ili na blogovima? Moj utisak je da se na instagramu skroluje usput i čita površno i na brzinu, dok kliknuti na link i posetiti blog već govori o nekom dodatnom angažmanu i vremenu koji je neko spreman da uloži, kao i o poverenju koje je spreman da ukaže. Zato se više pronalazim u domenu bloga kao nekog svog izdvojenog kutka, makar imala manje čitalaca, nego na instagramu gde je sadržaj verovatno mnogo izloženiji i dopire do šire publike, ali mu ta publika posvećuje manje pažnje. Evo priznajte, koliko često lajkujete neku fotku a da niste pročitali tekst ispod nje? 🙂