U prošlom postu sam se prilikom najave sledećeg okupljanja čitalačkog kluba dotakla i čitalačkog izazova koji, za razliku od prethodnih godina, ove godine neću ispunjavati jer je besmislen, a to je čuveni goodreads cilj sa zadatim brojem knjiga. Zato danas pišem o onim čitalačkim izazovima koji zapravo imaju smisla, a ne odnose se na kvantitativni aspekt, već zapravo obogaćuju kvalitet iskustva čitanja. Na prvom mestu je moj lični izazov da pobedim sopstvenu lenjost i izolovanost i otvorim se ka svetu sa svojim utiscima i razmišljanjima. Zato ću se truditi da o većini knjiga koje ove godine budem čitala zapravo i podelim poneku reč ukoliko one to zavređuju.

Slučajnost je htela da prva knjiga o kojoj ću nešto napisati u okviru ovog svog izazova radnog naziva “Čitam i delim” ne bude književno delo već naučno-popularna studija. U pitanju je knjiga Nevidljive: Kako podaci kroje svet po meri muškaraca autorke Kerolajn Krijado Peres. I mogu vam reći da se ispostavilo da prvi ovogodišnji zadatak uopšte nije lak, pre svega zato što ne znam šta bih rekla o knjizi koja je ispunila sva moja očekivanja. Ova knjiga potvrdila je ono što mnogi od nas dobro znaju i osećaju: da je svet daleko od pravičnog i ravnopravnog. Međutim, njena vrednost je pre svega u tome što je ovu činjenicu potkrepila ogromnim brojem podataka i dokaza.

Malo je falilo da u prethodnoj rečenici napišem “ono što svi znamo”, ali nažalost, i dalje je ogroman broj onih koji misle da je feminizam reč za izbegavanje i nije im baš jasno (ili se prave da im nije jasno) šta to žene još hoće. Takvima je ova knjiga najpotrebnija, ali nažalost znamo i da je baš takvi neće ni uzeti u obzir za čitanje. U svakom slučaju, verujem da je ova knjiga za sve koji žele da postanu bolje informisani i svesniji sveta u kome žive, a zahvaljujući tim saznanjima i bolji ljudi. A kada kažem ljudi, mislim na sve ljude, nasuprot čestom poistovećivanju ovog pojma sa značenjem muškaraca. Ova knjiga govori o svim razlozima zašto ljudi ne znači muškarci, na koje sve načine je ženska perspektiva zapostavljena i zašto je važno da smo toga u svakom trenutku svesni.

Dok sam čitala, preplavljena tolikim primerima različitih nepravednih praksi i zanemarivanja, na momente me je obuzimao pesmisizam i činilo mi se da je teško negovati bilo kakvu nadu da će se nepravda koja traje milenijumima ikada sasvim ispraviti. Ali, prvi i neophodan korak ka tome jeste barem osvestiti u kolikoj meri je naše znanje o svetu ograničeno androcentričnom perspektivom. Od raznih momenata iz svakodnevice, organizacije saobraćaja, preko medicine koja se ogrešuje o žene, pa do nasilja prema ženama, diskriminacije na poslu, te posebne ranjivosti žena u ratovima ili prirodnim katastrofama i drugim vanrednim situacijama – sve ove oblasti autorka je posebno obradila, analizirala i svoje zaključke potkrepila konkretnim rezultatima istraživanja.

Iako se sadržaj mahom svodi na nabrajanje podataka, knjiga nije ni suvoparna ni dosadna – naprotiv, pročitala sam je podjednako brzo kao neki roman pitkog stila i dinamične radnje. Ono što vas tera da okrećete stranice ne mora biti samo napet zaplet, već i autentična potreba za istinom, odgovorima, znanjem, naročito onim koje je dugo nedostajalo.

Naravno, postoje i nedostaci koje sam uočila, ali za koje verujem da su neminovni kada se radi o poduhvatu ovakvog obima. Tako opraštam autorki to što, na primer, prilikom analize i poređenja prava na plaćeno porodiljsko odsustvo u različitim zemljama, naša Srbija nije čak ni navedena kao primer, iako (uprkos svim problemima i prostoru za kritiku i poboljšanja postojećih zakona) ipak ima povoljniju situaciju nego neke druge navedene države. Ovaj detalj govori koliko je tek još istraživanja potrebno sprovesti i informacija prikupiti i svakako ne umanjuje priznanje koje autorka zaslužuje za ogromno polje koje je svojim radom obuhvatila.

Važnost ove knjige zaslužuje i da je uvrstim i u druge javne čitalačke izazove u kojima učestvujem ove godine. U izazovu Čitajmo žene ovu knjigu uključila sam kao odgovor na zadatak sa temom ZAJEDNICA, jer sam se, čitajući je, zaista osetila kao deo ogromne zajednice svih žena sveta od kojih nas androcentrizam otuđuje i sa kojima je potrebno ponovno povezivanje kroz brigu, osvešćenost i uvažavanje različitih perspektiva. U okviru izazova Prerazmišljaton ova knjiga mi se čini kao adekvatan odgovor na januarsku temu, a to je VERA. Njena suština mogla bi se sumirati u poruku da verujemo ženama i svim drugim manjinama kojih se ne setimo na prvu loptu kada razmatramo opšte znanje i univerzalne pojmove, kao i da ne verujemo u njihovu univerzalnost, već da ih preispitujemo i zapitamo se šta, odnosno ko tu nedostaje.