Novogodišnje rezolucije obično me asociraju na one svima dobro poznate nerealne i previsoke ciljeve, na radikalne promene neostvarive preko noći, pa samozavaravanje i prekorevanje sebe zbog neostvarenog… i sve one ružne propratne pojave koje umesto da doprinesu sreći i blagostanju čine da se ljudi vrte u začaranom krugu i osećaju sve gore. (Znate li nekog ko je npr. ostavio pušenje baš od 1. januara ujutru ili odjednom počeo da čita knjigu nedeljno? Ni ja.) Zato možda rezolucije i nisu prava reč za ono što ću pokušati u ovom tekstu da predstavim, već više neke smernice i vrednosti koje ću se truditi da imam na umu ili novi pristupi koje bih volela da isprobam kada se radi o čitanju.

Pisanje

Kada je samo čitanje u pitanju, na tom polju zaista nemam razloga da zameram sebi (što bi rekao voljeni Čola, ništa ja tu ne bi’ diro), i davno sam se pomirila da se TBR lista beskonačno produžava i da ću umreti srećna i nenačitana. Međutim, ono čemu bih više volela da se posvetim i gde mi često zapinje jeste – pisanje. I to pisanje o onome što sam pročitala, odnosno artikulisanje utisaka stavova i predstavljanje publici. Nemam problem da se izrazim u razgovoru sa prijateljima 1 na 1 ili usmeno u diskusijama u čitalačkom klubu, međutim pisanje tekstova o knjigama za mene i dalje predstavlja izazov sa kojim se teško nosim – npr. pridružim se nekom izazovu, krenem odlično sa par prikaza i onda posustanem. Zato ovom prilikom ne postavljam sebi cilj samo da tek tako pišem o knjigama, već da eksperimentišem u potrazi za odgovarajućom formom i načinom izražavanja – da li će to biti kroz tekstove na blogu, kraće osvrte na društvenim mrežama ili nešto treće, videćemo.

Zajednica

Čitalački klub je definitivno jedan moj omiljeni način povezivanja sa ljudima kroz razgovore o knjigama. Međutim, kao i svako okupljanje uživo, klub ima svoja ograničenja, tako da bih volela da se otvorim više ka digitalnim formama druženja. Na društvenim mrežama postoji više grupa posvećenih književnosti, međutim u njima se uglavnom retko oglašavam i više posmatram iz prikrajka, čitam i informišem se. Zato je jedna od mojih odluka da pokušam da i na tom polju iskoračim iz zone komfora i počnem u većoj meri da delim svoje utiske i gledišta sa drugima, jer upravo je ta razmena ono što obogaćuje i nadopunjuje inače prilično usamljeničko iskustvo čitanja. Dobra stvar kod ove novogodišnje odluke jeste da je sasvim kompatibilna sa prethodnom jer ću kroz angažovanje u javnom digitalnom prostoru imati prilike da negujem i praksu pisanja.

Izazovi

Jedan od najinteresantnijih načina da proširimo vidike i otvorimo se ka novim autorima, žanrovima ili po bilo čemu različitim književnim sadržajima od onih na koje smo navikli jesu čitalački izazovi. Neki od posebno zanimljivih koji su mi skrenuli pažnju prošle godine iako ih nisam sprovodila, ali jesam radoznalo pratila kakve su naslove drugi čitaoci birali i uklapali u zadatke izazova jesu Prerazmišljaton i Čitajmo žene. Ove godine sam se prijavila za jedan izazov u čuvenom Delfi kutku, koji sam prošle godine započela ali ga nisam sprovela do kraja upravo zbog prve stavke ovog teksta, tako da evo nove šanse za popravni. Posebno mi je važno da ove izazove ne shvatam striktno i da ne dopustim da me ograniče, već da ih shvatim kao neku vrstu igre i više uživam u čitalačkim poduhvatima, što nas dovodi do sledeće rezolucije.

Zabava

Iako sam studirala književnost, slučaj komedijant je hteo da se otisnem u neke sasvim druge poslovne vode i da mi čitanje ostane “samo” hobi. Još se pomalo rvem sa tom tranzicijom iz profesorke književnosti u običnu čitateljku u slobodno vreme i na tom putu nekad zaboravim značenje i svrhu hobija – a to su uživanje, zabava, opuštanje, kreativnost i razvijanje nezavisno od posla ili obaveza. Zato ću se truditi da prioritet češće dajem onom zabavnom aspektu čitanja, a ne samo analiziranju, tumačenju, prosuđivanju. Jedan od načina za to je proširenje izbora literature – više fantastike, dečjih knjiga koje sam propustila u detinjstvu, stripova, “lake” i žanrovske ili humorističke literature koju sam nekada bila sklona da odbacujem. Drugi način je da manje istrajavam i manje se mučim sa knjigama koje mi ne prijaju – iako ne bežim od odustajanja i neretko ostavljam knjige nedovršenim, protekle godine mogla sam komotno bar nekoliko pročitanih knjiga da prekinem na pola čim sam osetila da mi ne prijaju a da ne propustim mnogo.

Poduhvati

Za vas koji volite nešto “konkretnije” poput listi naslova koji ovih dana dominiraju po društvenim mrežama – evo jednog vrlo specifičnog cilja, a to je da pročitam bar neki od naslova sa svoje liste najvećih poduhvata koje stalno odlažem. Negde oko prošlog Bloomsday-a započela sam Uliksa, koji mi je zapravo bio vrlo zanimljiv, ali nisam u tom momentu imala strpljenja da ga završim jer su mi neki drugi sadržaji odvukli pažnju, a nisam želela ni da ga završavam odjednom po svaku cenu i time pokvarim ugođaj, pa sam odlučila da pauziram i nastavim kasnije, ali da definitivno do sledećeg Bloomsday-a završim. Naravno, i lista poduhvata se stalno nadopunjuje novim naslovima u koje bih volela da se upustim, a neki od njih su Infinite Jest Dejvida Fostera Volasa, koji konačno dobija prevod na srpski od kog moram da priznam da prilično strepim, kao i trilogija Gospodar prstenova na koju me dodatno podstakao tajni Deda Mraz koji mi je ove praznične sezone doneo Hobita – taman da započnem avanturu. 🙂

U koje čitalačke avanture ćete se vi upustiti? Šta god da izaberete, želim vam u 2023. godini što lepše, bogatije i zabavnije čitalačke doživljaje. <3