Inspiraciju za današnju temu pronašla sam u intervjuu koji sam povodom čitalačkog kluba dala divnoj Jeleni Gvozden za magazin Plezir pre skoro godinu dana. Jedno od njenih odličnih pitanja bilo je i da li prekidam sa čitanjem ukoliko shvatim da mi knjiga ne prija ili nastavljam po svaku cenu. Moj momentalni odgovor bio je – naravno da prekidam! Ipak, malo kasnije sam se zamislila nad ovim pitanjem i zapitala se zašto bi se iko mučio sa čitanjem po svaku cenu.

Verujem da je za ovu vrstu čitalačkog mazohizma kriva pogrešna slika koja nam je kroz obrazovanje i vaspitanje usađena kako o čitanju, tako i o neodustajanju. Učeni smo da je upornost jedna od najpoželjnijih osobina, sa čime načelno mogu da se složim, ali mislim da nismo naučeni kako tu upornost zapravo i da praktikujemo na pametiji i korisniji način. Nekad istrajnost na putu do cilja izgleda kao svoja suprotnost, pa se predomišljamo, isprobavamo drugačije načine, eksperimentišemo, otkrivamo, budemo strpljivi za promene i na kraju postignemo više nego ako se tvrdoglavimo namerimo na određeni cilj i držimo prvobitne predstave o jedinom ispravnom načinu da do njega dođemo.

Nažalost, i knjige su nam često predočene kao školska obaveza, a obaveze se šta – moraju ispuniti. To što nam lektira nije uvek metodički predstavljena na odgovarajući način, ili nije baš najsrećnije odabrana za naš uzrast, ili jednostavno nije po našem trenutnom ukusu koji je se tek formira, uglavnom nikog ne interesuje i kao mali podređeni đaci obično se ne pitamo mnogo. Zbog toga mnogo dece razvije otpor prema čitanju ako nema tu sreću da im roditelji ili neka kul tetka poture nešto interesantnije mimo lektire i otkrije im da postoji i drugačiji, zanimljiviji književni svet.

Uživanje u književnosti ne mora da bude nešto što će se desiti na prvo čitanje i često se uči kroz mnogo prakse, strpljenja i otvorenosti. Verujem da svako ne samo da može da zavoli književnost, već i da zaslužuje šansu da ljubav i interesovanje za knjige otkrije na svoj način. A ako nam tokom školovanja nije pruženo mnogo prilika za izbor, možemo ih podariti sami sebi tako što ćemo sebi dopuštati da se predomišljamo i “odustajemo” od knjiga kada to poželimo. Možda će nekoga u početku privlačiti samo romani Nore Roberts (kojoj šaljem ljubav ovom prilikom), ali nakon dvadeset njenih romana poželeće nešto drugačije. Jedini način da otkrijemo šta nam se dopada i da izgradimo svoj autentičan ukus jeste da isprobavamo, istražujemo i igramo se.

Zato veoma podržavam nezavršavanje knjiga koje nam ne prijaju. To ne znači uvek da su knjige koje napustimo loše – naprotiv, dešavalo mi se da mnoge užasne knjige pročitam do kraja iz čiste zabave, radoznalosti ili želje da ih kasnije potkovano i argumentovano u celini kritikujem. 🙂 Naravno, mnogo češće batalim knjige za koje shvatim da nisu vredne mog vremena i pažnje.

Ipak, nedostatak književne vrednosti u mom slučaju je najređi razlog odustajanja. Mnogo češće je to jednostavno nepoklapanje teme, stila i atmosfere knjige sa mojim trenutnim potrebama i okolnostima. Neke odlične knjige sam prekinula jer sam osetila da u datom trenutku nisam mogla da im posvetim pažnju kakvu zaslužuju, a nisam želela da ih pročitam čisto da ih precrtam sa spiska. Nekima sam se vratila mnogo kasnije kada su mi mnogo više prijale, a neke još čekaju da im se vratim, i ne žurim jer verujem da će se to desiti u pravi čas.

Bilo je slučajeva i u našem čitalačkom klubu da neku knjigu ne uspem da završim, pa čak i da je većina nas ne završi. (Za slučaj da ste se zapitali, ovo nemojte shvatiti kao poziv ili ohrabrenje da učestvujete u klubu samo kao posmatrači, ipak je red i pravilo da se knjige pročitaju kad god je to moguće. 🙂 ) Tada pokušamo da analiziramo poteškoće koje smo imali prilikom čitanja, što takođe otvara puteve kvalitetnoj diskusiji.

Volela bih da čujem kakvi su vaši stavovi o ovoj pitanju. Da li se ispati biti uporan u čitanju po svaku cenu? Posebnu zahvalnost za doprinos ovoj temi dugujem drugarici koja mi je otkrila intervju Lorensa Darela, a evo šta on kaže:

Za kraj, toplo vam preporučujem da u pomenutom broju Plezir magazina pročitate i knjiške intervjue sa Slavkom i Bookvalistima, da ne bude da reklamiram samo sebe. 🙂