Verujem da već znate da se od prekosutra održava čuvena Noć knjige, omiljeni knjiški, ali i konzumeristički praznik za sve nas koji volimo da čitamo, ali volimo i da trošimo i uštedimo (a kad kažem uštedimo, mislim potrošimo mnogo više nego što smo planirali pod izgovorom da štedimo uz popuste, ali to je druga tema). Ovaj događaj u organizaciji knjižarskog lanca Delfi i izdavačke kuće Laguna i pod pokroviteljskom neke već banke donosi posebno značajne popuste pre svega na Lagunina izdanja. Pošto druga izdanja obično volim da kupujem od samih izdavača, gde su cene pravilu nešto povoljnije od redovnih punih cena u knjižarama, ovde ću se fokusirati samo na Lagunina izdanja koja, iskreno, uglavnom nabavljam samo na Noći knjige.

Najpre vam u narednom nizu predstavljam neke od svojih najdražih knjiga kod ovog izdavača koje vam od srca preporučujem:

• Stakleno zvono, Silvija Plat – Ako ćete kupiti neku knjigu iz Lagunine edicije klasika, neka to bude ova. Teško mi je da kažem nešto o knjizi ukratko, ali evo da pokušam: u pitanju predivan i izuzetan roman koji prati odrastanje i sazrevanje devojke koja se bori sa depresijom, pokušavajući da ostvari karijeru u Njujorku šezdesetih godina. Čitanje ovog romana biće veliki emocionalni izazov kada otkrijete kako se sudar konzervativnog sveta i prividne otvorenosti velikog grada, junakinjinih ambicija i potreba, surovo obrušuju na njeno krhko zdravlje. Ako biste voleli da jedan od postova na blogu posvetim samo ovom romanu, javite mi u komentaru.
• Bog malih stvari i Ministarstvo neizmerne sreće, Arundati Roj – Ovi romani jedne od mojih omiljenih autorki objavljeni su u vremenskom razmaku od preko dve decenije, tako da su stilski i tematski potpuno različiti, ali svaki na svoj način izuzetni. Arundati se bavi savremenom Indijom i svom njenom kompleksnošću iz različitih aspekata: dok se u prvom romanu fokusira na sudbinu jedne porodice, pre svega na dirljiv odnos dvoje blizanaca i njihovu porodičnu istoriju koja uključuje zabranjenu ljubav opterećenu kastinskim poretkom, kao i traume iz detinjstva, u drugom romanu Arundati je uzela mnogo širi zamah i uspela da prikaže brojne karaktere iz različitih slojeva sa neobičnim i nesrećnim sudbinama u kontekstu različitih surovih okolnosti.
• Tatarska pustinja, Dino Bucati – Roman koji i pored jednostavnosti radnje i glavnog lika osvaja preciznim dočaravanjem onog neuhvatljivog osećaja za koji nismo svesni da ga imamo dok se ne identifikujemo sa junakom ove priče – osećaja vere u nešto ogromno i bitno za šta mislimo da smo predodređeni a što nikako ne dolazi, razočaranja, večitog očekivanja i izneveravanja, kao i preteškog suočenja sa dilemom koja je uopšte naša uloga u svetu.
• Đakon Bogorodičine crkve, Isidora Sekulić – Još jedan klasik, ovog puta iz srpske književnosti i pomalo zapostavljen, ali oživljen u ediciji Savremenice. U svom jedinom romanu Isidora Sekulić je od naizgled banalne i već mnogo puta viđene teme zabranjene ljubavi svojim virtuoznim stilom i pripovedačkim darom stvorila pravu magiju i tu ljubav uzdigla na ravnopravan nivo sa verom, bogom i umetnošću. To može samo Isidora.
• Ravnoteža, Svetlana Slapšak – Mislim da sam svim svojim prijateljima dosadila sa preporučivanjem ovog romana, pa zašto samo oni da me trpe kad već imam i blog. 🙂 Ako se još niste upoznali sa biografijom Svetlane Slapšak i njenim naučnim i aktivističkim radom onda je divan način da to učinite kroz njenu memoarsku prozu Moj mačkoljubivi život. Njena duhovitost, inteligencija, vrcavost i izuzetno poznavanje istorije književnosti od antike do danas ostavili su traga i u romanu Ravnoteža. Roman govori o iskustvima žena tokom ratova devedesetih – snalaženju i borbi za egzistenciju, spasavanju prijatelja od mobilizacije, međusobnoj podršci. Međutim, ovo nije samo potresna ratna priča, već nam je Svetlana priuštila i vrhunsku čitalačku zabavu kako kroz parodiranje velikog nacionalnog pisca čiji roman jedna od junakinja prekucava kako bi preživela, tako i kroz pastiš romana sestara Bronte kao svojevrsni beg u literarnu slobodu. Ovaj roman planiram uskoro da čitam ponovo, pa mi pišite ako želite da vam tom prilikom prenesem svežije utiske.

A sada prelazimo na teži deo gde teška srca moram sa vama da podelim i neke “antipreporuke”.

Ovde ne nameravam da govorim tek o lošim knjigama koje treba zaobići. Da sam malo veći cinik, rekla bih da takvih knjiga ima toliko da se ne mogu nabrojati, ali to ne samo da bi zvučalo zlobno s moje strane, već nikome ne bi pomoglo u odabiru. Znamo da je Laguna izuzetno produktivna i komercijalna izdavačka kuća sa ogromnom ponudom za sve čitalačke ukuse i potrebe, pa mi uopšte nije cilj da u elitističkom maniru nipodaštavam bilo čiji ukus, te neka čita ko šta voli. <3

Međutim, osećam dužnost da vas upozorim na neke knjige koje baš i ne spadaju trivijalnu književnost, pa od njih možda imate visoka očekivanja koja neće biti ispunjena. Dakle, razmislite dvaput pre nego što posegnete za sledećim knjigama:

• Svedočanstva, Margaret Atvud – Nastavak romana Sluškinjina priča po kome je snimana popularna TV serija napisan decenijama kasnije nakon uspeha serije. Ova knjiga je najbolji primer kako nastavci mogu da se otrgnu kontroli kada su nakalemljeni naknadno, bez neke smislene i logične veze i samo radi sticanja profita. Vi koji ste gledali novije sezone serije imajte u vidu da fabula književnog nastavka nema veze sa načinom na koji je to učinjeno u seriji, već se radi o nekom potpuno alternativnom zapletu, što gledaocima i čitaocima stvara konfuziju, pa se čini na ni sama autorka nije znala šta je htela. Osim toga roman je jednostavno napisan toliko loše i neuverljivo da na to zaista nismo navikli od njegove autorke. O svim problemima ove papazjanije pisala je detaljno Slavka na svom blogu, tako da bolje pročitajte njen tekst, a roman, što se mene tiče, zaobiđite jer nećete dobiti ništa po kvalitetu ni približno drugim romanima Margaret Atvud.
• Tetovažer iz Aušvica, Heder Moris – Osećam moralnu odgovornost da upozorim sve one koji posegnu za ovim romanom iz interesovanja i poštovanja prema temi Aušvica i uopšte Drugog svetskog rata da ta tema ovde ne da nije dobila dostojnu obradu, nego da ja nešto toliko banalno i loše napisano nisam mogla da zanimislim ni u najgorim limunadama. Ima toliko boljih romana o Drugom svetskom ratu, pa i onih prijemčivih široj publici koji ipak ne banalizuju temu, kao što su Sva svetlost koju ne vidimo i čuvena Kradljivica knjiga u izdanju Lagune.
• Roman o Londonu, Miloš Crnjanski – Koliko mi je žao što moram Crnjanskog da pomenem u ovom kontekstu! 🙁 Pre nego što počnete da me proklinjete što sam voljenog nam Crnjanskog stavila na ovu listu, da se opravdam da se antipreporuka ne odnosi ni na Crnjanskog ni na njegov roman koji mi je vrlo drag, već na ovo konkretno izdanje. Toliko odsustvo lekture, uređivanja, bilo kakve pažnje, počev od nedostatka prevoda u fusnotama za delove na stranim jezicima – jer nismo svi dužni da ih znamo – pa do elementarnih pravopisnih grešaka… zaista nije u redu i prosto me je sramota u ime Zadužbine Miloša Crnjanskog i izdavača. Ako vam se čita ovaj roman, što od srca pozdravljam, bolje izdvojte malo više novca za neko kvalitetnije antikvarno izdanje ili ga jednostavno pozajmite iz biblioteke.

A sad, da ne bude da samo pametujem i govorim vam šta da kupite ili ne kupite, nego i da podelim svoj uži, za sada još ne konačan izbor. Otvorena sam za sve vaše predloge, preporuke i upozorenja. 🙂 Dakle, šta ću ja to možda kupiti ove Noći knjige?

• Prva knjiga koju ću sigurno kupiti je Knjiga čežnji Sju Monk Kid. Autorka mi je poznata po čuvenom romanu Tajni život pčela koji sam čitala pre skoro petnaest godina kao klinka i jedino čega se sećam jeste utisak oduševljenja, ali ne pamtim ništa više od toga pa nemam ni najblažu predstavu da li bi se dopao sadašnjoj meni. Planiram da uz Knjigu čežnji čitam ponovo upravo i Tajni život pčela pa da otkrijem kako se tokom svih ovih godina menjalo i stvaralaštvo ove autorke, ali i moj ukus.
• Zatim, pošto sam oduševljena Tatarskom pustinjom, red je da nastavim sa čitanjem dela Dina Bucatija, tako da će ovog puta biti na redu Prodavnica tajni, zbirka priča koju je sam autor priredio, dok će Điro d’Italia sačekati neku sledeću priliku (u prevodu – sledeću Noć knjige).
• Autorka koju nikad nisam čitala, a odavno mi je u planu, jeste i Slavenka Drakulić, pa će njena zbirka Nevidljiva žena i druge priče u Laguninom izdanju biti prvo Slavenkino delo sa kojim ću se upoznati.
• Još jedan autor koji me u poslednje vreme zainteresovao i za koga sam čula dosta preporuka jeste i Enes Halilović, pa ću verovatno odabrati jedan od njegovih romana, a da li će izbor pasti na njegov poslednji roman Ljudi bez grobova ili nešto stariji a nedavno reizdat u Laguni Ako dugo gledaš u ponor, još ostaje da odlučim, a vi mi slobodno u tome pomozite.
• Semper Idem Đorđa Lebovića, koji mi je za sada poznat samo po izuzetnoj drami Nebeski odred, takođe mi je dugo u planu, ali stalno odlažem suočavanje sa potresnom temom, no verujem da je došao trenutak da mu se posvetim.
• Za zbirku priča Deseti decembar Džordža Sondersa čula sam više preporuka sa raznih strana, tako da verujem da neće biti greške, a zanimljiva koincidencija je što se Noć knjige održava upravo na ovaj datum, pa kako da ne kupim? 🙂
• Za kraj, mnogo mi se sviđa novo izdanje Dikensove Sumorne kuće u dva toma koje je bukvalno juče izašlo u ediciji Feniks, ali sam pomalo skeptična jer, ruku na srce, ova izdavačka kuća se baš nije proslavila kada su u pitanju novi prevodi klasika. Šta vi mislite?